Ако немаш мерак на једење, не се пипај око Лесковачки роштиљ.
Лесковачки роштиљ си је за људи.

Од мељено месо од плећку, од шију на бика и од пафлаку.
Кад се убаво измеси, тури се на лед, да преспие.
Ујутро се измеље још јед’н пут. Кад месо одвугне – тури се на жар.
Ћумур мора да је из планину.

Домаћица да је убава.

Домаћин да не е будала.

Кад се све тој удеси, пљескавице и ћевапи си сами рипнев на човека, у тањир. Такво једење правив си с'м у Лесковац.
А с'г и у Нови Сад, Ветерник и Бачки Петровац.